Spisak pregledača govori manje nego što izgleda

Statističke kontrolne table redovno prikazuju uredan spisak programa koji pristupaju sajtu i razvrstavaju saobraćaj u zasebne delove kao što su Chrome, Firefox ili Safari. Ovaj uredan prikaz često prikriva duboko haotičnu i po prirodi zavaravajuću tehničku stvarnost.

Osnova ovih podataka u potpunosti se oslanja na tekstualni niz poznat kao User-Agent, koji program posetioca šalje pri svakom zahtevu za datoteku. Iako ovi grafikoni izgledaju autoritativno, mehanizam identifikacije na kojem počivaju istorijski je bio manipulisan i sve više gubi preciznost.

Zašto se svaki pregledač predstavlja kao Mozilla

Nepouzdanost identifikacije pregledača potiče iz ranih dana veb razvoja. Pre nekoliko decenija veb serveri su davali različite HTML strukture u zavisnosti od prepoznatog imena pregledača.

Da bi korisnici dobili najnapredniju verziju stranice, konkurentski proizvođači pregledača počeli su da tvrde kompatibilnost tako što su namerno dodavali imena svojih rivala u sopstvene identifikacione nizove.

Savremeni pregledač može istovremeno da se predstavi kao Mozilla, AppleWebkit, KHTML, Gecko i Safari. Razlaganje ovog zamršenog istorijskog kolaža traži složeno prepoznavanje obrazaca, pa ono što bi trebalo da bude jednostavna identifikacija postaje utemeljena pretpostavka.

Jedan mehanizam pod mnogo imena

Osim toga, savremenim veb ekosistemom ubedljivo dominira jedna osnovna arhitektura za iscrtavanje.

Danas se istaknuti pregledači, uključujući Edge, Operu, Vivaldi i Brave, svi grade na Chromium mehanizmu otvorenog koda. Iako se imena marki razlikuju, stvarno tehničko ponašanje i mogućnosti iscrtavanja gotovo su identični.

Razlikovanje ovih Chromium izvedenica u statističkim izveštajima daje izuzetno malo praktične vrednosti administratorima koji nastoje da obezbede široku kompatibilnost, jer će stranica koja ispravno radi u jednom skoro sigurno raditi isto i u ostalima.

Niz koji je sve kraći

Poslednjih godina težnja za većom privatnošću aktivno je razgradila preostalu pouzdanost User-Agent niza.

Zbog saznanja da veoma precizni brojevi verzija i sistemske arhitekture olakšavaju invazivno praćenje i digitalno otiskivanje, veliki proizvođači pregledača sada sistematski zamrzavaju ili smanjuju prenete podatke. Opšti brojevi verzija sve češće zamenjuju tačne podverzije, a mobilne aplikacije često lažiraju identitet računara.

Zato, iako široki trendovi o upotrebi mobilnih uređaja u odnosu na računare ostaju vredni, konkretne brojeve verzija pregledača treba posmatrati sa velikom skepsom, a ne kao apsolutne inženjerske činjenice.